Od otkrica mogucnosti gajenja biljaka u vodi, sistem hidropona, kako je nazvan, doziveo je znatne promene. U pocetku je ceo koren gajene biljke pocivao u void, sto je znatno otezavalo pristup kiseoniku. U kaliforniji je Nj.F. Georecki 1929. prvi primenio hidroponski nacin gajenja biljaka u proizvodne svrhe, ali je samo trecinu korena potopio u vodu, dok su se gornje dve trecine nalazile u rastresitom materijalu. Taj material je biljku pricvrscavao, ali je ujedno i sprecavao isusavanje korena. Ovaj princip, uz manje modifikacije zadrzao se do danas.
U cemu su prednosti hidropona?
Osnovna prednost ovog nacina gajenja je u veoma velikoj aktivnosti korenovog sistema., uz minimalni utrosak energije. Na normalnom zemljistu prilikom navodnjavanja znacajni deo vode otekne, ispari ili ode u slojeve nepristupacne korenu. Zbog toga je utrosak energije korena pri upijanju vode, narocito na tezim zemljistima, veoma velik. Primenom hidropona ovakvih problema nema, jer je deo korena stalno u vodi.
Koren takodje trosi mnogo energije snabdevajuci se hranom. Mineralnih materija u zemljistu nema mnogo, mahom su vezani u zemljisnim mineralima, ili su za koren u nepristupacnom obliku.Biljkama koje se gaje sistemom hidropona hrana se daje zajedno sa vodom.
Nemogucnost izvodjenja svih agrotehnickih mera radi odrzavanja vazdusnog rezima u zemljistu, takodje utice na aktivnost korena, a kasnije i na prinose. U sistemu hidroponiske proizvodnje, medjutim, porozni supstrati koji pricvrscuju biljku obezbedjuju stalno snabdevanje korena kiseonikom.
Zbog svega toga, gajenjem biljaka na ovaj nacin postize se najbolje moguce koriscenje vode, hrane i vazduha, uz obezbedjivanje potrebne temperature i svetlosti.
Нема коментара:
Постави коментар