Zelenilo u gradu i njegovoj okolini ima višestruki značaj. Biljke zelenih površina, a naročito drveće i žbunje, svojim oblikom, građom i životnim osobinama predstavljaju u naseljima nezamenljive elemente prirode koji doprinose melioraciji životne sredine u najširem smislu reči. Zelene površine grada pozitivno utiču na okolinu delovanjem na mikroklimat tako što smanjuju visoke temperature vazduha, povećavaju stepen njegove vlažnosti, regulišu brzinu (jačinu) vetra, pročišćavaju vazduh zagađen različitim zagađivačima, smanjuju i ublažavaju jačinu tzv. „gradskog šuma“, itd.
Pored velikog bogatstva autohtone evropske dendroflore, od davnina postoji potreba za unošenjem novih vrsta sa drugih kontinenata. Pojedine vrste su unete u Evropu još u Starom veku, kada su ih Rimljani doneli u osvojene zemlje. Interes za unošenje stranih vrsta kulminirao je tokom 18. i 19. veka. U botaničke vrtove, parkove i na druge zelene površine introdukovano je preko 10000 različitih drvenastih vrsta i nižih sistematskih kategorija. Najveći broj vrsta unesen je iz estetskih razloga. Neke od njih su se potpuno odomaćile u novim sredinama, daleko izvan svog prirodnog areala. Brojni stručnjaci nastoje da prikupe iscrpne podatke o ovim vrstama u cilju njihovog uspešnog korišćenja u oplemenjivanju prostora u kome živimo, jer savremeni čovek oseća sve veću potrebu da bude okružen zelenilom i da u njemu uživa.
Нема коментара:
Постави коментар